Dugi niz godina bavimo se prodajom auto delova a i sami smo vozači. Spremili smo mali uvid u troškove...

 

Pomoći čemo Vam da napravite mali uvid...

 

Savremeni način života teško je zamisliti bez automobila, prevoznog sredstva koje olakšava put do posla, škole ili vrtića. Auto povećava mobilnost vlasnika tokom slobodnog vremena, a može biti pouzdan saveznik u trenucima kada su sekunde važne.

 

Pored mnogobrojnih prednosti koje donosi automobil, teško je zanemariti troškove održavanja. Kada se uračunaju sve obaveze vozača prema svom „mezimcu“, izreka koja kaže da je „auto kao član porodice“ dobija svoju potvrdu u praksi.

 

Krenimo od nabavke vozila. Ukoliko se kupuje na kredit, trebalo bi razmišljati o rati koja je za automobile niže klase od 100 do 130 evra, sa zakonskim učešćem od 30 odsto. Dakle ako vozilo košta oko 10.000 evra, na mesečnu ratu ode oko 120 evra. Prilikom kupovine novog automobila ne bi trebalo zanemariti da je tokom prve godine vlasnik oslobođen troškova registracije“, objašnjava za Biznis.rs generalni sekretar Asocijacije automobilskih novinara Srbije (AAN) Petar Živković.

 

Najviše novca odlazi na gorivo

Prosečna godišnja kilometraža vozila u Srbiji iznosi oko 10.000 kilometara. Za vozila koja na 100 kilometara troše 8 litara goriva, vlasnik tokom jedne godine izdvaja između 1.000 i 1.200 evra.

 

„Naravno da je zbog stanja motora i automobila u celini bolje koristiti premium gorivo, ali je ono za 10-15 dinara skuplje od običnog. Sve se vrti oko novca. Zato je važno napraviti detaljan plan o tome kakvo je vozilo potrebno i za koje svrhe. Ako ne prelazite više od pet do šest hiljada kilometara godišnje i koristite automobil za kretnje po gradu, neće vam se isplatiti kupovina dizelaša, čak ni hibrid. Bolje kupiti malog trocilindraša benzinca“, savetuje Živković i dodaje da su automobili sa dizel motorima i dalje neprevaziđeni kada se svakodnevno prelazi distanca između dva grada zbog različitih potreba.

 

Cena registracije automobila je godišnji trošak, a zavisi od zapremine motora. Za porodično vozilo prosečnih performansi registracija najčešće nije jeftinija od 200 evra.

 

Nedostatak parkinga u gusto naseljenim sredinama

Parking postaje sve veći problem u gusto naseljenim urbanim sredinama, a mnoge stanovnike Beograda svakodnevno muči glavobolja zbog manjka parking mesta. Kontinuirano korišćenje javnih garaža najčešće je previsok trošak. Zakup parking mesta na privatnim parkiralištima širom grada naplaćuje se od 30 do 50 evra mesečno. Kvadratni metar otvorenog parking prostora može se kupiti za oko 1.500 evra, a garaže u centralnim beogradskim opštinama danas vrede kao garsonjere. Jedna takva nekretnina na Vračaru dostiže cenu višu od 20.000 evra. Najpovoljnije je parkirati automobil u sopstvenom dvorištu ili na parkingu koji je otvoren i neformalno rezervisan za stanare zgrada.

 

Koliko košta održavanje vozila?

Iako se gume ne kupuju svake godine, trebalo bi razmisliti o njihovoj zameni odnosno kupovini novih pre nego što počne zimska odnosno letnja sezona. Prosečna cena kvalitetnog pneumatika je od 60 do 80 evra, pa trošak kupovine za sva četiri točka predstavlja ozbiljan udar na budžet domaćinstva sa prosečnim primanjima u Srbiji.

 

Jedan od osnovnih godišnjih troškova je mali servis čija se cena u zavisnosti od modela i usluge kreće od 50 do 150 evra.

 

„Važno je utvrditi da li se na malom servisu menja samo ulje ili filter ulja, odnosno filter vazduha. Nekada serviseri izađu u susret klijentu, pa očiste klimu i ozoniraju je. Prva stvar koju preporučujem jeste da održavaju automobil kod ovlašćenog servisera ukoliko nije u garantnom roku. Malo je skuplje, ali se isplati. Najbolje je imati majstora koji poznaje vaše vozilo i u koga imate poverenje. Stariji majstori često nemaju sav alat koji je potreban za servisiranje vozila novije generacije. Tehnologija je napredovala, pa je otklanjanje kvara najsigurnije u ovlašćenom servisu. Zato održavanje vozila postaje sve skuplje i skuplje“, objašnjava Živković i dodaje da su pomenuti izdaci izazov mnogim vlasnicima automobila u Srbiji.

 

Veliki servis bi trebalo raditi svake četvrte ili pete godine. Rad ovlašćenih servisera podrazumeva adekvatnu nadoknadu koja se u zavisnosti od modela kreće od 200 do 900 evra. Postupak podrazumeva zamenu zupčastog kaiša, rolera i španera. Ako je vodena pumpa vezana za sistem zupčenja i ona se obavezno menja. Radi se i provera električnih instalacija testiranjem akumulatora i motora.

 

Higijena je jedan od važnih preduslova bezbedne vožnje i užitak sa kojim vlasnik četvorotočkaša seda za volan. Cena spoljašnjeg pranja košta oko 500 dinara, dok je kompletno pranje automobila duplo skuplje. Preporuka je da se automobil detaljno opere bar jednom mesečno, a u izuzetnim uslovima češće, naročito posle vožnje po blatnjavaom i mokrom kolovozu. Kada ovaj trošak pomnožimo sa 12 dobijamo sumu koja na godišnjem nivou nije zanemarljiva.

 

„Na svakih pet godina potrebno je nabaviti atest za vozila koja pokreće tečni naftni gas. Cena atesta je oko 6.000 dinara. Zamena protivpožarnog aparata radi se na sedam godina, pa tu treba ukalkulisati trošak od oko 2000 dinara. Kada ljudi kupe automobil, često nemaju ideju šta su zapravo uradili. Dešava se da se vozilu starosti od oko dve godine zatvorio DPF filter. Automobil je prethodno proveren, ima malu kilometražu, ali popravka košta oko 18.000 dinara“, navodi Živković i napominje da vrednost vozila rapidno pada sa godinama koje prolaze od datuma proizvodnje.